Српски пејзаж вештачке интелигенције (ВИ) убрзано се развија. Обликују га паралелни помаци у дигитализацији, иновацијама, индустријској примени и настајању регулаторних оквира. Последњих година, земља је улагала у модернизацију јавних услуга, јачање истраживачких и иновационих капацитета, као и у подршку расту високотехнолошких компанија и стартапова. Ови развојни процеси створили су основу за систематичнију и обимнију примену вештачке интелигенције у кључним секторима, укључујући здравство, енергетику, животну средину и одрживост, као и области културе и језика. У тим доменима могу се даље развијати растуће технолошке способности и све зрелији екосистем вештачке интелигенције.
Примарни циљ овог извештаја је успостављање емпиријске и аналитичке основе за позиционирање SAIFA-е као централног националног механизма за интеграцију српског екосистема вештачке интелигенције у шири европски ланац вредности високоперформансног рачунарства (Europa). У строгом складу са описом пројектног предлога, овај резултат пружа детаљно мапирање актера српског екосистема вештачке интелигенције, пословних домена, регулаторних покретача и препрека усвајању, уз посебан фокус на четири приоритетне вертикале: здравство, енергетику, животну средину и одрживост, као и културу и језик.
Извештај пружа свеобухватну процену развоја екосистема вештачке интелигенције у Србији, комбинујући анализу доступне литературе и секундарних извора са планираним теренским истраживањем. Најпре представља методологију примењену током процене, укључујући главне аналитичке приступе, изворе података и критеријуме за мапирање и вредновање националног пејзажа вештачке интелигенције. Наредна поглавља представљају налазе истраживања заснованог на анализи доступних извора, укључујући процену српског пејзажа вештачке интелигенције и анализу заинтересованих страна релевантних за пројекат SAIFA. Процена пејзажа вештачке интелигенције обухвата четири кључне димензије националног екосистема вештачке интелигенције: истраживање и образовање, индустрију и комерцијалне активности у области вештачке интелигенције, регулаторни оквир и рачунарску инфраструктуру. Анализа заинтересованих страна, са друге стране, идентификује организације и групе заинтересованих страна релевантне за SAIFA, испитујући њихове улоге, капацитете, потребе и потенцијални допринос пројекту и његовим активностима.
Почев од септембра 2026. године, процена ће бити допуњена теренским истраживањем које обухвата интервјуе, анкете и фокус групе са различитим групама заинтересованих страна. Ово истраживање ће обезбедити дубље разумевање препрека, потреба, могућности и потенцијала за развој и усвајање вештачке интелигенције у Србији, допуњујући доказе прикупљене кроз анализу доступних извора. Налази теренског истраживања ће потом бити обједињени и објављени кроз наменске тематске SAIFA документе White Paper, који ће пружити увиде засноване на доказима о спремности за примену вештачке интелигенције, препрекама њеном усвајању, потребама корисника и могућностима развоја у одабраним областима.
Целокупна истраживачка архитектура осмишљена је тако да остане усклађена са међународним референтним оквирима и моделима ангажовања сродних европских Фабрика вештачке интелигенције, конкретно Pharos и IT4LIA, уз истовремено обезбеђивање стриктне усклађености са Општом уредбом о заштити података (GDPR) и протоколима за управљање подацима. Поред овог извештаја, развијена је и структурисана База података српског екосистема вештачке интелигенције, која пружа табеларни преглед научних и истраживачких пројеката повезаних са вештачком интелигенцијом, публикација аутора повезаних са институцијама у Србији, патентних пријава, студијских програма, компанија из области вештачке интелигенције, актера који подржавају развој екосистема, програма подршке, регулаторних оквира и иницијатива за регулаторни развој, јавних институција, као и националне инфраструктуре за вештачку интелигенцију и рачунарство.
Процена макроекономских и општих дигиталних предуслова позиционира Србију као земљу која убрзано усваја вештачку интелигенцију и као водећу економију Западног Балкана (WB) у погледу спремности за примену ВИ. Ову путању подржава високо конкурентан сектор информационо-комуникационих технологија (ИКТ), који је у 2025. години остварио рекордан извозни суфицит и до сада највећу укупну вредност извоза од 4,55 милијарди евра (ITE, 2026). Међутим, детаљна процена кроз четири концептуална стуба екосистема вештачке интелигенције открива дубоке структурне асиметрије:
Истраживање, иновације и образовање: Србија је увела основне компоненте вештачке интелигенције у наставне програме основног и средњег образовања и од 2021. године акредитовала девет специјализованих студијских програма усмерених на вештачку интелигенцију. Обим научних публикација бележи нагли раст, премашујући 450 радова повезаних са вештачком интелигенцијом у 2025. години. Насупрот томе, комерцијализација овог знања и даље представља критично уско грло; између 2017. године и средине 2026. поднето је свега 66 патентних пријава повезаних са вештачком интелигенцијом, што указује на слаб механизам трансфера технологија из академске заједнице ка тржишту.
Индустрија и интензитет примене на нивоу предузећа: Домаћи пословни пејзаж вештачке интелигенције обухвата приближно 300 компанија које развијају или интегришу решења заснована на вештачкој интелигенцији. Стартапи и мала и средња предузећа (МСП) чине доминантно језгро, са уделом од 89% у укупном броју ових компанија, показујући висок степен агилности и предузетничког духа који је кулминирао појавом првог српског технолошког једнорога (Ominimo) 2026. године. Међутим, корпоративни слој и слој ризичног капитала остају недовољно развијени. Улагања ризичног капитала (VC) налазе се на критично ниском нивоу од 8,0% просека Европске уније, што базу стартапа оставља у великој мери зависном од јавних грантова и личних средстава, значајно ограничавајући њихову способност за комерцијално ширење и раст.
Регулатива и управљање: Србија је активно успостављала стратешко опредељење у области вештачке интелигенције, прелазећи са почетне Стратегије развоја вештачке интелигенције у Републици Србији (SDAIRS) (2020–2025) и Етичких смерница на нову, свеобухватну Стратегију развоја вештачке интелигенције у Републици Србији за период 2025–2030. године. У одсуству посебног законодавства, вештачка интелигенција се тренутно регулише кроз дистрибуирану мрежу хоризонталних закона (заштита података, сајбер безбедност, забрана дискриминације). Предстојећи нацрт Закона о вештачкој интелигенцији, у великој мери усклађен са Актом ЕУ о вештачкој интелигенцији (EU AI Act), указује на кретање Србије ка свеобухватнијем регулаторном оквиру за вештачку интелигенцију.
Рачунарска инфраструктура: Рачунарска инфраструктура Србије се убрзано развија, уз значајна улагања у националне капацитете за вештачку интелигенцију и рачунарство високих перформанси (HPC). Национална платформа за вештачку интелигенцију, смештена у Државном дата центру у Крагујевцу (GDCK), достигла је укупни оперативни капацитет од 37 PFLOPS-а, користећи NVIDIA A100 и H200 GPU архитектуре. Планирана испорука трећег суперрачунара заснованог на технологији NVIDIA Grace Hopper почетком 2027. године додатно ће ојачати националне капацитете Србије у области вештачке интелигенције и рачунарства.
Овај извештај такође пружа систематичну анализу заинтересованих страна, категоришући актере екосистема према њиховим функционалним улогама у оквиру екосистема вештачке интелигенције. Анализа разликује четири главне групе:
Пружаоци података и доменски експерти (јавне институције, комунална предузећа и индустријске организације које поседују вредне скупове података и доменска знања),
Истраживачи у области вештачке интелигенције и развојни тимови модела (универзитети и научноистраживачки институти који обезбеђују методолошку експертизу и знање из области машинског учења),
Развијачи примена вештачке интелигенције (стартапи и софтверске компаније које претварају могућности вештачке интелигенције у конкретне примене), и
Крајњи корисници и корисници користи (нпр. пацијенти, пољопривредници, привредни субјекти и органи јавне управе, чије потребе одређују циљеве решења заснованих на вештачкој интелигенцији).
Анализа је допуњена хоризонталним актерима који омогућавају и подржавају развој екосистема, укључујући научно-технолошке паркове, привредна удружења, коморе, инкубаторе и акцелераторе, као и инвеститоре, финансијске организације и органе јавне власти. Њихова улога је посебно важна у повезивању актера, ширењу информација, обезбеђивању финансирања, регулисању и стварању услова за сарадњу. Спроведене су секторске анализе за области здравства, енергетике, животне средине и одрживости, као и језика и културе, при чему су идентификоване релевантне групе заинтересованих страна, конкретне организације и ресурси које оне могу да обезбеде или који су им потребни. Илустративни случајеви употребе, представљени у овом одељку, показују како се организације које располажу комплементарним подацима, доменским знањем, способностима у области вештачке интелигенције и приступом тржишту могу повезати посредством SAIFA. Анализа стога предлаже активности за ангажовање заинтересованих страна усмерене на претварање ових веза у конкретне пројекте, укључујући тематске радионице и округле столове, форуме и хакатоне посвећене вештачкој интелигенцији, директно обраћање и билатералне састанке, информативне сесије SAIFA, као и учешће на секторским и научним догађајима. Заједно, ове активности позиционирају SAIFA не само као пружаоца услуга у области вештачке интелигенције и рачунарства високих перформанси (HPC), већ и као посредника у сарадњи, размени ресурса и заједничком развоју решења широм екосистема вештачке интелигенције у Србији.
Највећи потенцијал Србије у области вештачке интелигенције лежи у HealthTech и BioTech сектору, као и у области животне средине и одрживости, где успостављени истраживачки капацитети, релевантни подаци, потражња из индустрије и растућа база пружалаца технолошких решења пружају чврсту основу за даљи развој. Истовремено, култура и језик, као и сајбер безбедност, представљају нове области са високим потенцијалом, које карактерише растући број пројеката, истраживачких активности и компанија повезаних са вештачком интелигенцијом, иако су њихове екосистемске основе тренутно мање развијене. Стога ове области нуде значајне могућности за циљано јачање екосистема и посебно су релевантне за приоритете пројекта SAIFA. Екосистем је географски концентрисан око Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца, при чему су главни капацитети за истраживање и развој (R&D) и рачунарство усредсређени на водеће универзитете, истраживачке институте и националну инфраструктуру. И у развијеним и у новонастајућим областима, ланци вредности остају непотпуни, посебно у погледу приступа напредним рачунарским капацитетима, валидације, капитала за раст и повезаности између истраживања, пружалаца технологија и крајњих корисника.
Главне препреке усвајању вештачке интелигенције у Србији све се више односе на организациону спремност, а не на доступност технологије. Кључна ограничења укључују ограничене вештине и организационе капацитете у области вештачке интелигенције, недовољно припремљене и управљане податке, слабе везе између пружалаца решења заснованих на вештачкој интелигенцији и потенцијалних корисника, тешкоће у финансирању преласка са пилот-пројеката на примену у већем обиму, неизвесност у погледу регулативе и усаглашености, као и ограничену свест о пословној вредности вештачке интелигенције. Ови изазови додатно су појачани фрагментацијом између актера из истраживачког сектора, привреде, јавног сектора и организација за подршку. SAIFA може да одговори на значајан део овог јаза повезивањем корисника са експертизом, инфраструктуром и пружаоцима решења у области вештачке интелигенције, као и подршком развоју конкретних случајева употребе, док финансирање, трансфер технологија и регулаторне препреке захтевају додатне, комплементарне мере.
Препоруке о томе како SAIFA може допринети развоју и интеграцији српског екосистема вештачке интелигенције односе се на јачање веза између пружалаца решења заснованих на вештачкој интелигенцији и корисника из специфичних сектора, подршку преласку са истраживања и пилот-пројеката на примену и комерцијализацију, развој ширих вештина и писмености у области вештачке интелигенције, унапређење спремности података и одговорног усвајања вештачке интелигенције, као и јачање регионалне и европске повезаности. У том контексту, SAIFA може деловати као повезујући актер, посредник и приступна тачка између српских организација и европских капацитета у области вештачке интелигенције, обезбеђујући приступ експертизи, HPC инфраструктури, скуповима података и партнерима, омогућавајући међусекторске случајеве употребе, подржавајући валидацију и трансфер технологија и повезујући српске актере са европским мрежама и ланцима вредности у области вештачке интелигенције. Њен утицај стога не треба оцењивати само кроз рачунарске капацитете које обезбеђује, већ и кроз партнерства, случајеве употребе, организације, решења и путеве преноса резултата истраживања на тржиште које омогућава.
За више информација о Извештају о заинтересованим странама и тржишном окружењу вештачке интелигенције у Србији, контактирајте нас путем електронске поште на info@saifa.rs.